Amorfurniture

Projekat predstavlja umetničko-prostornu instalaciju i utilitarni objekat (deo mobilijara), projektovan i izveden prema antropološkim merama, prilagođen sedenju 5 osoba, sa još 3 taburea koji se mogu slobodno postaviti u prostor i koji predstavljaju produžetak paviljona. Objekat ne ispisuje jasnu granicu između unutrašnjeg i okolnog prostora, ali svojom materijalizacijom i oblikom stvara osećaj mesta i prostoru daje identitet.

 

Koncept održivog razvoja je dosledno sproveden kroz sve faze projekta, od izbora materijala za izradu do finalnog komstruisanja. Korišćene su kartonske ploče debljine 0,5 cm, koje su ručno sečene i postavljene u slojeve koji čine strukturu koja je spolja geometrijska (isečak kocke) a iznutra amorfna.

 

Izvedeni objekat je postavljen na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i predstavlja eksperiment, kako u prostornom smislu tako i u smislu primene materijala i oblikovanja. Objekat je montažno-demontažni i može se u kratko vreme demontirati, transportovati i ponovo sklopiti.

 

Amorfna struktura objekta podseća na prirodne (geomorfne) oblike, nastale kroz dugi vremenski period radom prirodnih sila, formu “izdubljenu” u prostoru koja podseća na “nagrizanje” materijala pod uticajem vremena. Proticanje vremena je ideja usko povezana sa obnovljivošću materijala kao principom održivog razvoja. Forma konkretizovana u prostoru postoji u određenom vremenskom periodu, a kroz proces reciklaže materijal i objekat se reutilizuju, objekat ponovo postoji u drugom obliku, drugom prostoru i drugom vremenu.

Na projektu radili: Milan Atanacković, Krsto Radovanović, Bojan Polovina, Dejan Mitov, Spasoje Radomilović, Predrag Vujanović i Marko Lazić.